ЗАВЈЕШТАЊЕ ЈЕЗИКА
СТЕФАНА НЕМАЊЕ

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу.
Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа.
А шта је народ изгубили ли језик,земљу,душу?
Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.
Послије изгубљеног језика нема народа.
Језик је, чедо моје, тврћи од сваког бедема.
Када ти непријатељ провали све бедеме и тврћаве,
ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком.
Тамо... гдје се још глагоља и гдје се још,
као стари златник, обрће наша ријеч,знај,чедо моје,
да је то наша држава без обзира ко у њој влада.
Цареви се смјењују, државе пропадају,
а језик и народ су ти који остају.